Sestrinstvo se sve više u svetu počinje shvatati kao disciplina koja ima prepoznatljiv program delovanja i koja je nezavisna od drugih disciplina u sastavu zdravstvene zaštite. Neki ga shvataju kao zanimanje, neki kao naučnu disciplinu, a oni umereniji kažu da je to profesija koja će napokon dobiti svoj legitimni status. Za one koji prate sestrinstvo i njegov razvoj tokom 20. veka, napori da se sestrinstvo obogati saznanjima iz drugih naučnih disciplina samo su logičan nastavak razvoja same medicine i samog procesa zdravstvene nege.
Biti medicinska sestra je jedinstven poziv koji traži ono najlepše u ljudskom biću – humanost i predanost pozivu. “Jedinstvena uloga medicinske sestre je pomagati pojedincu, bolesnom ili zdravom, u obavljanju onih aktivnosti koje pridonose zdravlju ili oporavku (ili mirnoj smrti), a koje bi pojedinac obavljao samostalno kada bi imao potrebnu snagu,volju i znanje.” (Virdžinija Henderson)
Oblast rada medicinske sestre vrlo je širok, od učenja dece pranju ruku, odraslih očuvanju zdravlja, do rukovođenja visoko sofisticiranom medicinskom tehnologijom kojom se može očuvati i sačuvati ljudski život. Medicinska sestra mora biti emocionalno zrela i stabilna osoba kako bi mogla razumeti i nositi se sa ljudskim patnjama, hitnim stanjima, zdravstvenim problemima i etičkim nedoumicama. Mora biti kadra razumeti pacijentova osećanja i ponašanja u određenoj situaciji. Mora biti brižna, spremna prihvatiti odgovornost, raditi samostalno ali i timski u saradnji sa drugim profesijama u zdravstvu. Medicinska sestra mora biti profesionalna i svoj posao raditi sa puno ljubavi kako bi što bolje pomogla ljudima i pomogla njihovu ozdravljenju.
Sestrinstvo je poziv koji se aktivno uključuje u brigu za zdravlje čovekovog tela i duše. Na zapadu, kao i u većini zemalja Evropske unije, sestrinstvo je odvojeno kao samostalna profesionalna disciplina i nezavisno od drugih profesija u okviru zdravstvene zaštite. Moderno sestrinstvo favorizuje edukaciju kao prioritet u profesionalnom životu medicinskih sestara.
Više i visoko obrazovanje medicinskih sestara je prioritet modernih država. Sestre rade samostalno u timu na unapređenju zdravlja, lečenju i rehabilitaciji. Pružaju zdravstvenu negu, organizuju profesionalnu negu i kontinuiranu edukaciju. Rade na različitim mestima, od patronaže do jedinica intenzivne nege. I bez obzira na kom odeljenju medicinska sestra radi, samostalno ili u multidisciplinarnom timu, ona mora biti motivisana i mora osećati veliku ljubav prema čoveku. Poslovi u sestrinstvu prilagođavaju se posebnim potrebama pacijenata na različitim odeljenjima, pa tako postoje i velike razlike u poslovima sestara na pedijatriji, hirurgiji, neurologiji, neonatologiji… Sestrinstvo je posao u kojem, osim znanja i veštine, medicinske sestre moraju dati i treću dimenziju humanosti.
Uspeh rada medicinske sestre ne zavisi samo o njenoj humanosti i sposobnosti svladavanja savremene tehnologije. On zavisi i od trajne edukacije medicinske sestre. Zato je danas, u vremenima svakodnevnih promena, neophodno okrenuti se napretku profesije sestrinstva upravo kroz trajno učenje u programima kontinuirane edukacije. Jedna od čestih pojava u poslovima vezanim za zdravstvo jeste visok nivo rizika po zdravlje pacijenta. Svakodnevni posao, gomilanje dužnosti i obaveza, ispred medicinskih sestara stavlja sve veće zahteve sa sve težim zadacima, uz sve složenije okruženje. Počevši od uslova rada koji zavise od vrste posla, mesta zaposlenja, pa do stanju u samim zdravstvenim ustanovama. Sestre rade u dnevnim i noćnim smenama, vikendima i praznicima. Broj sestara u smenama je manji od potrebnog što podrazumeva nedostatak vremena za planirano zbrinjavanje pacijenata, vođenje sestrinske dokumentacije, razgovor s pacijentom. To je danas globalni problem. Takva narav savremenih poslova postaje sve stranija samom čovjeku i dovodi do raznih negativnih posledica, kao što su izloženost stresu i otuđenje. Nove tehnologije koje se danas brzo razvijaju, stavljaju pred medicinske sestre sve veće zahteve za shvatanjem, kontrolom i korišćenjem te iste tehnologije za šta je potrebna velika volja i motivacija medicinskih sestara.
Velika odgovornost, potreba brzog reagovanja, svakodnevno suočavanje sa smrću i ljudskim patnjama, veliki su izvor stresa. Zdravstveni radnici svakodnevno su izloženi brojnim stresovima na poslu. Veliki broj pacijenata, rad sa teškim ili zahtevnim pacijentima, manjak zdravstvenih radnika, rad u smenama i dežurstvima, negativno deluju na zadovoljstvo medicinskih sestara koje žele profesionalno raditi svoj posao.
Problemi savremenog sestrinstva najviše su vidljivi u nedovoljnom obrazovanju i nemogućnosti napredovanja u struci. Uslovno rečeno, stručno usavršavanje koje naše medicinske sestre imaju, stečeno je vlastitim iskustvom i entuzijazmom kroz rad. Međutim, kroz njih se medicinska sestra ne može iskazati kao osoba sa iskustvom u specijalizovanim zdravstvenim ustanovama, stečenim u okviru visokog obrazovanja. Zdravstvo u Srbiji, kao i budućnost sestrinstva, najviše zavise od dobro obučenih i školovanih medicinskih sestara koje će se pridružiti sestrinstvu Europe kroz edukaciju kadrova, kreiranju samostalne zdravstvene politike i istraživanju u oblasti sestrinstva.
Program višeg i visokog obrazovanja medicinskih sestara u Srbiji trebao bi se kontinuirano razvijati, u skladu sa međunarodnim standardima. Zvanje diplomirane medicinske sestre na zapadu je zvanje koje se odnosi na visoko obrazovanu medicinsku sestru. Kontinuirani process edukacije takve medicinske sestre sprovodi se na Koledžima i Univerzitetima na kojima profesionalno školovanje medicinske sestre traje 6 godina nakon završene srednje škole. Takva sestra, profesionalno je osposobljena za donošenje važnih kliničkih odluka i samostalno obavlja svoje dužnosti. Takođe, otvorena mogućnost specijalizacija iz oblasti neonatologije, urgentne medicine, gerontologije, psihijatrije medicinskim sestrama daje zakonsko pravo da budu samostalne u obavljanju profesionalnih dužnosti. Uspeh sestrinstva u Srbiji najviše zavisi od vizije budućnosti ove jedinstvene profesije.
25.05.2016. god.
PREDSEDNIK UMST JABLANIČKOG OKRUGA
Struk. med. teh. Stojičić Jovica